IPv4 i IPv6: Kratak vodič

Na internetu je nestalo IP adresa…kao. Čuli ste verovatno da je nekoliko poslednjih IP adresa rasprodato i rezervisano. Osnova interneta kakvog ga znamo (videli ste nekad broj 99.48.227.227 na Internetu? To vam je IP adresa) koja ga je podržavala od početka je isparila.
Ali, ne treba očajavati, tu su nove tehnologije. Naslednik IPv4 je IPv6, koji ne samo da će ponuditi veći broj IP adresa, nego će i pojednostaviti dodavanje adresa i dodatne sigurnosne opcije.
Medjutim, vrlo je verovatno da će prelazak sa IPv4 na IPv6 biti “čupav”. Većina ljudi nije upoznata sa IPv4 I IPv6, kao ni svesna kakav će efekat ova tranzicija imati na njihov rad, pa i živote.
Sledi kratak vodič koji ima za cilj da vas uvede u sistem IPv4 i tranziciju na IPv6. Naveli smo dve verzije IP adresa i zašto su one bitne. Napravljen je i detaljan uvid šta možete da očekujete narednih godina kada će milijarde sajtova, online biznisa kao i pojedinaca napraviti korak u novu eru Interneta.

P: Šta je IPv4?

O: IPv4 je Internet Protocol verzije 4. To je tehnologija koja omogućava našim uredjajima da se povežu na Internet. Kad god uredjaj pristupi Internetu (bilo da je to PC, Mac, Smartphone ili nešto treće) on dobija unikatnu, numeričku IP adresu kao npr 99.48.227.227. Da biste poslali informacije sa jednog računara na drugi kroz web, paketi informacija moraju sadržati IP adresu oba uredjaja. Bez IP adresa, kompjuteri ne bi bili u mogućnosti da komuniciraju i šalju podatke jedan drugom. IP adrese su ključne za infrastrukturu weba.

P: Šta je IPv6?

O: IPv6 je šesta revizija Internet Protokola i naslednik IPv4. Funkcioniše slično kao IPv4, takodje generiše unikatne, numeričke IP adrese neophodne za komunikaciju uredjaja putem Interneta. Medjutim, donosi nam i jednu veliku razliku: 128-bitne adrese. Objasnićemo zašto je ovo bitno malo kasnije.

P: Zbog čega nam nedostaje IPv4 adresa?

O: IPv4 koristi 32 bita za svoje Internet adrese. To znači da podržava 2^32 IP adresa, što je ukupno – 4.29 milijardi. Ovo vam možda zvuči kao mnogo, ali svih 4.29 milijardi adresa je već dodeljeno raznim institucijama, što dovodi do problema koji imamo danas. Da se razumemo, nismo još totalno potrošili baš sve IP adrese. Mnoge od njih su u rukama velikih organizacija i ne koriste se, kao npr MIT, Ford ili IBM. Ostalo je još IP adresa, ali će one biti dodeljene ili prodate po nahodjenju vlasnika obzirom da su one sada ugrožena vrsta i postaće još ugroženija u naredne dve godine, kad ih zaista skroz ne bude bilo.

P: Kako IPv6 rešava ovaj problem?

O: Kao što smo već naveli, IPv6 koristi 128-bitne Internet adrese. Samim tim, može da podrži, 2^128 Internet adresa, a to je 340,282,366,920,938,000,000,000,000,000,000,000,000 adresa, da budemo precizni. E, to je mnogo IP adresa, toliko mnogo da zahteva heksadecimalni sistem da prikaže adrese. Drugim rečima, ovo je više nego dovoljno IP adresa da Internet radi bez problema dugo, dugo.

P: Pa što se onda ne prebacimo?

O: Nestanak IPv4 adresa je predvidjen pre par godina i prebacivanje je u toku već 10ak godina. Medjutim, process se razvija veoma sporo, samo mali deo weba se prebacio na novi protokol. U nastavku, IPv4 i IPv6 mogu da rade paralelno – razmena podataka izmedju ovih protokola zahteva specijalni gateway. Da bi promena bila uspešna, softver i ruteri moraju da budu zamenjeni kako bi podržavali napredniju tehnologiju. Ovo oduzima i vreme i novac. Prvi test IPv6 adresa će biti 8og Juna, 2011, koji je proglašen za IPv6 dan. Google, Facebook i ostale velike kompanije će testirati IPv6 mrežu kako bi proverili da li ona može da podrži sve funkcije koje nam trebaju i šta još treba da se uradi kako bi se kompletno prešlo na novu mrežu.

P: Kako će ovo uticati na mene?

O: U početku, neće imati velikog uticaja na vaš život. Većina operatvnih sistema već podržavaju IPv6, uključujući Mac OS x 10.2 i Windows XP SP1. Medjutim, većina rutera i servera ih ne podržava, što onemogućuje komunikaciju izmedju uredjaja koji podržavaju IPv6 i servera koji podržava samo IPv4. IPv6 je još u začetku, postoji još sigurnosnih zakrpa i bug-ova da se popravi, što vrlo lako može rezultovati opštim haosom. Niko nije siguran koliko će tranzicija trajati, ni koliko će koštati, ali je neminovno da će morati da se uradi kako bi web funkcionisao onako kako funkcioniše danas.

PRIJAVITE SE ODMAH ZA NAJNOVIJE TEKSTOVE SA NAŠEG BLOGA!

 

Tags: , , , , ,