У животу свакога блогера постоје успони и падови, али једно је важно – онај ко се одрекао пада, одабрао је дужи пут до успеха. Битно је још на почетку посла схватити да није све тако компликовано и тешко и да је управо онако као прва вожња бицикла, најпре засташујуће и немогуће (нисам ја за то), али већ убрзо лако и једноставно са првим осећајем равнотеже и схватањем да је све у нама, напредовање и труд, али и стагнирање и одустајање.

Истраживање

Истраживање почиње још пре покретања блога. Истраживати се може све и траје колико и ваш интерес да посао буде у најбољој форми. Ако кренемо редом, најпре треба истражити све оно у чему смо добри, затим који од наших квалитета људи препознају као интересантне и корисне. На крају почетка долази и испитивање начина који ће нам помоћи да свој блог представимо у читкој и препознатљивој форми.

Једном када пребродимо почетак истраживање се наставља. Квалитете и вредности увек треба испитивати, како наше личне тако и вредности које налазимо код конкуренције и понуде генерално. Истраживање је добро и представља праву покретачку силу која развија, пружа информације и чини блоговање узбудљивим. Бесконачно се надограђује и има много путева. Поред тога што можемо истраживати тему коју обрађујемо на блогу, можемо се усмерити и на стилове писања и изражавања, боље начине представљања и обраде фотографија или видео снимака.

Увек треба бити у току и са веб трендовима, друштвеним мрежама и начинима комуницирања. Добро је знати шта људи мисле (али није лако), чему се диве и шта је у моди ове сезоне. Да останемо у току са свим дешавањима, пронађемо нове материјале и повежемо старе, осмислимо план и остваримо најбоље конктакте, омогућава нам истраживање.

Конкретно, ево које ставке ће вам за почетак (али и током блоговања) употпунити време на квалитетан начин. Истовремено, пружиће вам материјал неопходан за рад и напредак:

• Трагање за правом комуникацијом – Стилови писања нису тако променљиви као наредне ставке, али опет нису ни тако стриктно фиксирани па у зависности од ваше мисли и начина који ће се показати као најадекватнији у комуникацији са публиком вреди истраживати и трагати за правим.
• Истраживање Google трендова може се обављати директно преко апликације намењене тој сврси. Ово је одличан начин да своје стварање ускладите са актуелним токовима и темама које људи потражују. Погледајте више на: Праћење Google трендова
• Истраживање и праћење SEO трендова, новости и начина оптимизације сајтова које захтевају претраживачи као што је Google, Yahoo. Bing. SEO није строго везан за кодни део сајта, он се односи и на писање, одабир речи и понашање на интернету.
• Праћење развоја друштвених мрежа и усклађивање са новим начинима дељења и рекламирања помоћи ће вам да останете у контакту са својим читаоцима и додатно ширите своју мрежу. Ако вам енглески језик није толико стран, за почетак ће бити довољно да пратите текстове на ову тему које објављује Mashable: Mashable – Social Media

Коначне одлуке и довођење блоговања на прави пут

Чак и када се користи у контексту са истраживањем рад није толико тежак колико јесте када се користи засебно у реченици. Рад јесте тежак, али и неизоставан. Ако сте чули о самоодржавајућим сајтовима које само треба покренути и чекати док новац капље, знајте да је прва ствар коју на свом блогерском путу морате знати је да самоисплативи сајтови не постоје. Рад и залагање, неопходни су у свему. Што се пре навикнете пре ће вам и бити лакше.

Многи ће рећи да су одабрали да буду блогери само зато да не би морали да раде. Можда баш зато и нема тако пуно блогера који зарађују. Рад се захтева, било да сте сами себи одредили рокове и задатке или су вам их други задали. Сама тежина блоговања је управо у томе што нема димензију физичког ангажовања. Одредити меру, дисциплиновати себе и довести у ред своје мисли уме да буде тешко. Пренети их на папир или на веб страницу можда још и теже, али ако је блоговање оно што вас привлачи нећете имати проблем да учите и радите чак и када дођете до раскрснице која један пут дели на два:

• Коначно схватам да блоговање није за мене
• Ово је само још једна препрека коју треба прећи

Ако одаберете овај други по реду пут, још ћете морати да одлучите да ли ћете препреку обићи, превазићи или је контролисати тако да из ње црпите знање, надахнуће и снагу за будуће препреке. Одабрати и први пут, наведен изнад, боље је него силити себе на нешто за шта схватамо да није за нас него то исто радити погрешно и трошити време.

Ако сте тек на почетку блоговања, знајте да коначну одлуку о блоговању као опредељењу још увек нисте донели, сам почетак за то не мора да буде довољан. Онда када крену проблеми, критике, и самокритике почиње и опредељење које ће вас одлучити да постанете блогер или потражите неко друго занимање.

Одрицање и награде

Ако сте решили да свој посао замените блоговањем, вероватно знате и да ћете само променити радно место. Можда ћете много више времена посветити својој породици, јер ћете радити од куће, али и даље је неопходно радно време од кога сте можда побегли. Предност блоговања је у томе што време стварања и писања сами одређујете, па свој нови посао можете обављати док су деца у школи, а супруга или супруг на послу. Ако имате јаку концентрацију, онда ћете моћи да пишете без обзира на окружење. Опет, постоји време, ситуације и задаци који захтевају непрекинут ток мисли, тада ћете морати да потражите усамљени кутак. Због тога, време је оно чега ћете се најчешће одрицати да бисте блоговали. То није тек време, то је време које бисте могли да проведете у шетњи или игри са децом, време које можете провести на разне друге начине. Одрицање које ћете пружити биће велико ако не ускладите све своје обавезе са животним токовима. Поновићу зато да је предност професионалног блоговања управо што сами одређујете време које ћете му посветити. Ускладите све своје задатке и ни у чему нећете оскудевати, увек ћете имати времена за породицу, дружење и шетње. Сам успех у томе је и награда своје врсте, а ваш професионализам и улагање у посао којим сте решили да се бавите исплатиће вам се на многе друге начине.

Мотивишући примери и њихове награде

Постоји доста примера где су се људи одрицали свог добро плаћеног посла који их је гушио, града где су рођени и отиснули се у далеке крајеве блоговања, али и стварних кутака света одакле пишу, стварају сопствену авантуру и живе живот по сопственим правилима. Ево неколико примера:

Jodi Ettenberg – блог Legal Nomads

Jodi Ettenberg

Jodi је провела 5 година радећи као адвокат у Њујорку. Једног дана решила је да се спакује и крене на једногодишње путовање по свету. Једна година претворила се у шест, и ето ње на месту блогерке која путује по далеким деловима света, истражује храну и пише о њој. Она тренутно живи од фриленс писања за друге и консалтинга у области друштвених медија након што је решила да свој сајт растерети огласа и спонзорисаних линкова.

Liz Carlson – веб сајт Young Adventuress

Liz Carlson

Liz је радила неколико година у Шпанији као учитељ енглеског језика. Није јој пуно времена требало да се заљуби у путовања. Након извесног времена, ипак се вратила кући у Вашингтон и радила канцеларијски посао до 9-17 сматрајући да следи пут за који сматра да би трабало да следи. Ускоро схвата да је тај позив није за њу. Након одлуке да крене са писањем дала је отказ и кренула на пут. Време проводи у камповању са бедуинима или параглајдингу на Новом Зеланду. Поред тога што и сама живи пуним животом на путу по свету, она охрабрује и друге који желе то исто.

Robert Schrader– веб сајт Leave Your Daily Hell

Robert Schrader

Robert је оставио свој “прави посао” и решио да путује. Након преко 50 држава и пет година покренуо је свој блог-водич Оставите свој дневни пакао. Блог користи да инспирише људе, информише их, забави и охрадри сваког would-be-escape уметника.

Његов блог данас користи преко 150.000 путника месечно и спада у најпопуларније светске travel блогове. Каже да је имао и мало среће у свему, али да су тежак рад са исто таквим условима били пресудни у свему што је постигао.

Пут је увек један и све је на нама

Као што сам на почетку написао, много је лакше када схватимо да се за свој успех једино ми сами питамо, али смо једино ми и одговорни. Никоме, као што ни Jodi, Liz и Robert, није било лако да се определи за један пут. Увек је лакше радити од 7 до 15, држати се аршина, бити добар радник и не размишљати о одговорностима које носе наши претпостављани, директори и шефови. Тешко је постати свој, водити своју фирму и бити одговоран 365 дана у години. Блог је фирма, блоговање је посао, колико год људи тврдили да је у питању забава од 0-24. Бити блогер значи бити и директор и запослени и одговорни. Ако прихватите ово, значи да сте већ на добром путу да оставите свој “прави посао”. Срећно.