На интернету је нестало ИП адреса…као. Чули сте вероватно да је неколико последњих ИП адреса распродато и резервисано. Основа интернета каквог га знамо (видели сте некад број 99.48.227.227 на Интернету? То вам је ИП адреса) која га је подржавала од почетка је испарила.
Али, не треба очајавати, ту су нове технологије. Наследник IPv4 је IPv6, који не само да ће понудити већи број ИП адреса, него ће и поједноставити додавање адреса и додатне сигурносне опције.
Међутим, врло је вероватно да ће прелазак са IPv4 на IPv6 бити “чупав”. Већина људи није упозната са IPv4 И IPv6, као ни свесна какав ће ефекат ова транзиција имати на њихов рад, па и животе.
Следи кратак водич који има за циљ да вас уведе у систем IPv4 и транзицију на IPv6. Навели смо две верзије ИП адреса и зашто су оне битне. Направљен је и детаљан увид шта можете да очекујете наредних година када ће милијарде сајтова, онлајн бизниса као и појединаца направити корак у нову еру Интернета.

П: Шта је IPv4?

О: IPv4 је Интернет Протокол верзије 4. То је технологија која омогућава нашим уређајима да се повежу на Интернет. Кад год уређај приступи Интернету (било да је то PC, Mac, Smartphone или нешто треће) он добија уникатну, нумеричку ИП адресу као нпр 99.48.227.227. Да бисте послали информације са једног рачунара на други кроз веб, пакети информација морају садржати ИП адресу оба уређаја. Без ИП адреса, компјутери не би били у могућности да комуницирају и шаљу податке један другом. ИП адресе су кључне за инфраструктуру веба.

П: Шта је IPv6?

О: IPv6 је шеста ревизија Интернет Протокола и наследник IPv4. Функционише слично као IPv4, такође генерише уникатне, нумеричке ИП адресе неопходне за комуникацију уредјаја путем Интернета. Међутим, доноси нам и једну велику разлику: 128-битне адресе. Објаснићемо зашто је ово битно мало касније.

П: Због чега нам недостаје IPv4 адреса?

О: IPv4 користи 32 бита за своје Интернет адресе. То значи да подржава 2^32 ИП адреса, што је укупно – 4.29 милијарди. Ово вам можда звучи као много, али свих 4.29 милијарди адреса је већ додељено разним институцијама, што доводи до проблема који имамо данас. Да се разумемо, нисмо још тотално потрошили баш све ИП адресе. Многе од њих су у рукама великих организација и не користе се, као нпр MIT, Ford или IBM. Остало је још ИП адреса, али ће оне бити додељене или продате по нахођењу власника обзиром да су оне сада угрожена врста и постаће још угроженија у наредне две године, кад их заиста скроз не буде било.

П: Како IPv6 решава овај проблем?

О: Као што смо већ навели, IPv6 користи 128-битне Интернет адресе. Самим тим, може да подржи, 2^128 Интернет адреса, а то је 340,282,366,920,938,000,000,000,000,000,000,000,000 адреса, да будемо прецизни. Е, то је много ИП адреса, толико много да захтева хексадецимални систем да прикаже адресе. Другим речима, ово је више него довољно ИП адреса да Интернет ради без проблема дуго, дуго.

П: Па што се онда не пребацимо?

О: Нестанак IPv4 адреса је предвиђен пре пар година и пребацивање је у току већ 10ак година. Међутим, процес се развија веома споро, само мали део веба се пребацио на нови протокол. У наставку, IPv4 и IPv6 могу да раде паралелно – размена података између ових протокола захтева специјални gateway. Да би промена била успешна, софтвер и рутери морају да буду замењени како би подржавали напреднију технологију. Ово одузима и време и новац. Први тест IPv6 адреса ће бити 8. Јуна, 2011, који је проглашен за IPv6 дан. Google, Facebook и остале велике компаније ће тестирати IPv6 мрежу како би проверили да ли она може да подржи све функције које нам требају и шта још треба да се уради како би се комплетно прешло на нову мрежу.

П: Како ће ово утицати на мене?

О: У почетку, неће имати великог утицаја на ваш живот. Већина оперативних система већ подржавају IPv6, укључујући Mac OS X 10.2 и Windows XP SP1. Међутим, већина рутера и сервера их не подржава, што онемогућује комуникацију измедју уређаја који подржавају IPv6 и сервера који подржава само IPv4. IPv6 је још у зачетку, постоји још сигурносних закрпа и bug-ова да се поправи, што врло лако може резултовати општим хаосом. Нико није сигуран колико ће транзиција трајати, ни колико ће коштати, али је неминовно да ће морати да се уради како би веб функционисао онако како функционише данас.