Ovih dana je teško pronaći iole pristojan savet za povećanje produktivnosti. Većinom su u pitanju samoprozvani stručnjaci, nude rešenje koje nije potkovano nekim dokazima. Ljudi pročitaju, isprobaju, međutim, ne ide… Ovo je jedno rešenje koje je istamblovano, primenjeno i radi. Pogledajte:

Zašto je energija toliko bitna

Jednog dana sam istamblovao knjigu koja se zove ”The Power of Full Engagement: Managing Energy, not Time is The Key to High Performance”. Iz samog naslova se nazire istina jer sigurno mnogi imaju vremena ali ne i energije i/ili volje da iskoriste to vreme. Najzad sam shvatio zašto je loša većina svakakvih ‘time managing’ i drugih tehnika sa povećanje produktivnosti.

Kad pogledam, princip koji sam naučio u toj knjizi je najmoćniji princip koji sam naučio i primenio u svom životu. Ključ produktivnosti je zapravo upravljanje energijom a ne vremenom. To je taj princip.

Kasnije sam saznao da je autor pomenute knjige (Tony Schwarz) takođe bio i gostujući bloger na Harvard Business Review (jednom od najuglednijih časopisa za rukovodioce širom sveta) i upravo ovaj princip su isprobale mnoge velike kompanije kao što su Pepsi CO, Proctor & Gamble i mnoge druge. Napisao je puno besplatnih članaka koji nude dragocene savete što se tiče produktivnosti.

To bi bilo sve o autoru knjige. Mislio sam da je bitno da pomenem svoju priču kako biste me bolje razumeli. Upravljanje energijom a ne vremenom je veoma bitan princip koji bi trebalo da primenite i zaista mislim da nećete postići pun potencijal (u smislu produktivnosti) ukoliko ovo ne primenjujete u svakodnevnom životu.

Sad kad ste uvideli da je bitno raspolagati energijom a ne vremenom, kako započeti?

Kako da postanete energičniji?

Pomenuću nekoliko osnovnih principa koje treba da prigrlite kako bi upravljali svojom energijom:

1. Živite svoj život kao sprinter, ne kao maratonac.

Ovo je jedan od najosnovnijih principa koje bi trebalo da primenite. Koja je razlika između sprintera i maratonca? Kao sprinter trčite određen deo vremena i zatim odmorite. Zatim ponovo počnete da trčite, potpuno osveženi. Ako ste maratonac, nemate nikakve pauze već trčite dug period dok ne stignete do cilja potpuno iscrpljeni (mada neki maratonci ni ne stignu do cilja). Osnovni princip upravljanja energijom je da radite specifičan vremenski period (negde između 45 i 90 minuta) a zatim napravite pauzu (uglavnom 1/3 vremena koje provedete u radu, znači, ako radite 45 minuta, trebalo bi da napravite pauzu od 15 minuta). Dok radite, zaboravite na multitasking i prekide. Ukoliko vam non stop zvoni telefon, isključite ga. Eliminišite potencijalne prekide. Ove stvari mogu prekinuti vaš radni tok. Takođe, dok odmarate, nemojte proveravati mail. To nije odmaranje. Jedna bitna stvar: ukoliko ne radite ništa, to ne znači da odmarate. Postoje aktivnosti koje bi mogle da vam napune baterije, kao meditacija ili joga, šetnja ili vežbe. Ukoliko vam ove aktivnosti pomažu da odmorite, radite ih i vratite se svom poslu kad vam se završi pauza.

2. Držite se osnovnih principa (naspavajte se, kardio vežbe, pozitivno raspoloženje).

Sve navedeno je jako bitno i ima značajan uticaj na vašu energiju. Postoji mnogo studija koje pokazuju da čak i mali gubitak sna može dovesti do velikog gubitka energije u toku dana. Takođe, mnogo studija pokazuju prednosti osnovnih vežbi za vaše zdravlje. A šta je sa vašim raspoloženjem? Kad ste neraspoloženi, vaše reakcije su u ‘tuci se ili beži’ fazonu i zaista ne možete razmišljati racionalno i na duge staze. Negativnost vas takođe lišava energije (samo pogledajte prethodna iskustva). Pozitivno razmišljanje dosta pomaže u produktivnosti. Iz sopstvenog iskustva znam da pozitivnost dosta pomaže.

3. Ljudi su robovi navike.

Ne možete se promeniti preko noći. Kladim se da ćete 60-90% stvari koje ste radili juče (ili prekjuče raditi) i danas. Jesmo robovi navike. Naša slobodna volja nije neograničena…što je u suštini dobro ako se ja pitam. Ukoliko budemo razumeli naša ograničenja kako treba, donosićemo bolje odluke. Prvi korak je prevazilaženje problema jeste da budete svesni istog (iako ne bih nazvao ‘problemom’ činjenicu da smo robovi navike).

Započnite

Ok, šta sad raditi? Dobar prvi korak je da saznate dobar način da uvedete nove navike.

Primer: Pretpostavimo da želite da čitate knjigu 30 minuta, pet dana u nedelji. Ako kažete sebi: ”Čitaću knjigu 30 minuta, pet dana u nedelji.” Kakve su šanse da zaista uradite to?

Veoma male. Treba da budete određeniji. Ili ova izjava: Čitaću knjigu 30 minuta, od ponedeljka do petka.” To je bolje.  Ali može još bolje: ”Čitaću knjigu, od ponedeljka do petka od 15h do 15.30h.” Odlično, napredujemo sad.

Sledeći korak bi bio da se nađu knjige za čitanje za naredne dve ili tri nedelje tako da, kad dođete do sledećeg ponedeljka, samo treba da izaberete koju ćete knjigu čitati. Ključ je da eliminišete svaku dalju razradu plana i sredite sve tako da tačno znate šta treba da radite.