U životu svakoga blogera postoje usponi i padovi, ali jedno je važno – onaj ko se odrekao pada, odabrao je duži put do uspeha. Bitno je još na početku posla shvatiti da nije sve tako komplikovano i teško i da je upravo onako kao prva vožnja bicikla, najpre zastašujuće i nemoguće (nisam ja za to), ali već ubrzo lako i jednostavno sa prvim osećajem ravnoteže i shvatanjem da je sve u nama, napredovanje i trud, ali i stagniranje i odustajanje.

Istraživanje

Istraživanje počinje još pre pokretanja bloga. Istraživati se može sve i traje koliko i vaš interes da posao bude u najboljoj formi. Ako krenemo redom, najpre treba istražiti sve ono u čemu smo dobri, zatim koji od naših kvaliteta ljudi prepoznaju kao interesantne i korisne. Na kraju početka dolazi i ispitivanje načina koji će nam pomoći da svoj blog predstavimo u čitkoj i prepoznatljivoj formi.

Jednom kada prebrodimo početak istraživanje se nastavlja. Kvalitete i vrednosti uvek treba ispitivati, kako naše lične tako i vrednosti koje nalazimo kod konkurencije i ponude generalno. Istraživanje je dobro i predstavlja pravu pokretačku silu koja razvija, pruža informacije i čini blogovanje uzbudljivim. Beskonačno se nadograđuje i ima mnogo puteva. Pored toga što možemo istraživati temu koju obrađujemo na blogu, možemo se usmeriti i na stilove pisanja i izražavanja, bolje načine predstavljanja i obrade fotografija ili video snimaka.

Uvek treba biti u toku i sa veb trendovima, društvenim mrežama i načinima komuniciranja. Dobro je znati šta ljudi misle (ali nije lako), čemu se dive i šta je u modi ove sezone. Da ostanemo u toku sa svim dešavanjima, pronađemo nove materijale i povežemo stare, osmislimo plan i ostvarimo najbolje konktakte, omogućava nam istraživanje.

Konkretno, evo koje stavke će vam za početak (ali i tokom blogovanja) upotpuniti vreme na kvalitetan način. Istovremeno, pružiće vam materijal neophodan za rad i napredak:

• Traganje za pravom komunikacijom – Stilovi pisanja nisu tako promenljivi kao naredne stavke, ali opet nisu ni tako striktno fiksirani pa u zavisnosti od vaše misli i načina koji će se pokazati kao najadekvatniji u komunikaciji sa publikom vredi istraživati i tragati za pravim.
• Istraživanje Google trendova može se obavljati direktno preko aplikacije namenjene toj svrsi. Ovo je odličan način da svoje stvaranje uskladite sa aktuelnim tokovima i temama koje ljudi potražuju. Pogledajte više na: Praćenje Google trendova
• Istraživanje i praćenje SEO trendova, novosti i načina optimizacije sajtova koje zahtevaju pretraživači kao što je Google, Yahoo. Bing. SEO nije strogo vezan za kodni deo sajta, on se odnosi i na pisanje, odabir reči i ponašanje na internetu.
• Praćenje razvoja društvenih mreža i usklađivanje sa novim načinima deljenja i reklamiranja pomoći će vam da ostanete u kontaktu sa svojim čitaocima i dodatno širite svoju mrežu. Ako vam engleski jezik nije toliko stran, za početak će biti dovoljno da pratite tekstove na ovu temu koje objavljuje Mashable: Mashable – Social Media

Konačne odluke i dovođenje blogovanja na pravi put

Čak i kada se koristi u kontekstu sa istraživanjem rad nije toliko težak koliko jeste kada se koristi zasebno u rečenici. Rad jeste težak, ali i neizostavan. Ako ste čuli o samoodržavajućim sajtovima koje samo treba pokrenuti i čekati dok novac kaplje, znajte da je prva stvar koju na svom blogerskom putu morate znati je da samoisplativi sajtovi ne postoje. Rad i zalaganje, neophodni su u svemu. Što se pre naviknete pre će vam i biti lakše.

Mnogi će reći da su odabrali da budu blogeri samo zato da ne bi morali da rade. Možda baš zato i nema tako puno blogera koji zarađuju. Rad se zahteva, bilo da ste sami sebi odredili rokove i zadatke ili su vam ih drugi zadali. Sama težina blogovanja je upravo u tome što nema dimenziju fizičkog angažovanja. Odrediti meru, disciplinovati sebe i dovesti u red svoje misli ume da bude teško. Preneti ih na papir ili na veb stranicu možda još i teže, ali ako je blogovanje ono što vas privlači nećete imati problem da učite i radite čak i kada dođete do raskrsnice koja jedan put deli na dva:

• Konačno shvatam da blogovanje nije za mene
• Ovo je samo još jedna prepreka koju treba preći

Ako odaberete ovaj drugi po redu put, još ćete morati da odlučite da li ćete prepreku obići, prevazići ili je kontrolisati tako da iz nje crpite znanje, nadahnuće i snagu za buduće prepreke. Odabrati i prvi put, naveden iznad, bolje je nego siliti sebe na nešto za šta shvatamo da nije za nas nego to isto raditi pogrešno i trošiti vreme.

Ako ste tek na početku blogovanja, znajte da konačnu odluku o blogovanju kao opredeljenju još uvek niste doneli, sam početak za to ne mora da bude dovoljan. Onda kada krenu problemi, kritike, i samokritike počinje i opredeljenje koje će vas odlučiti da postanete bloger ili potražite neko drugo zanimanje.

Odricanje i nagrade

Ako ste rešili da svoj posao zamenite blogovanjem, verovatno znate i da ćete samo promeniti radno mesto. Možda ćete mnogo više vremena posvetiti svojoj porodici, jer ćete raditi od kuće, ali i dalje je neophodno radno vreme od koga ste možda pobegli. Prednost blogovanja je u tome što vreme stvaranja i pisanja sami određujete, pa svoj novi posao možete obavljati dok su deca u školi, a supruga ili suprug na poslu. Ako imate jaku koncentraciju, onda ćete moći da pišete bez obzira na okruženje. Opet, postoji vreme, situacije i zadaci koji zahtevaju neprekinut tok misli, tada ćete morati da potražite usamljeni kutak. Zbog toga, vreme je ono čega ćete se najčešće odricati da biste blogovali. To nije tek vreme, to je vreme koje biste mogli da provedete u šetnji ili igri sa decom, vreme koje možete provesti na razne druge načine. Odricanje koje ćete pružiti biće veliko ako ne uskladite sve svoje obaveze sa životnim tokovima. Ponoviću zato da je prednost profesionalnog blogovanja upravo što sami određujete vreme koje ćete mu posvetiti. Uskladite sve svoje zadatke i ni u čemu nećete oskudevati, uvek ćete imati vremena za porodicu, druženje i šetnje. Sam uspeh u tome je i nagrada svoje vrste, a vaš profesionalizam i ulaganje u posao kojim ste rešili da se bavite isplatiće vam se na mnoge druge načine.

Motivišući primeri i njihove nagrade

Postoji dosta primera gde su se ljudi odricali svog dobro plaćenog posla koji ih je gušio, grada gde su rođeni i otisnuli se u daleke krajeve blogovanja, ali i stvarnih kutaka sveta odakle pišu, stvaraju sopstvenu avanturu i žive život po sopstvenim pravilima. Evo nekoliko primera:

Jodi Ettenberg – blog Legal Nomads

Jodi Ettenberg

Džodi (engl. Jodi) je provela 5 godina radeći kao advokat u Njujorku. Jednog dana rešila je da se spakuje i krene na jednogodišnje putovanje po svetu. Jedna godina pretvorila se u šest, i eto nje na mestu blogerke koja putuje po dalekim delovima sveta, istražuje hranu i piše o njoj. Ona trenutno živi od frilens pisanja za druge i konsaltinga u oblasti društvenih medija nakon što je rešila da svoj sajt rastereti oglasa i sponzorisanih linkova.

Liz Carlson – veb sajt Young Adventuress

Liz Carlson

Liz je radila nekoliko godina u Španiji kao učitelj engleskog jezika. Nije joj puno vremena trebalo da se zaljubi u putovanja. Nakon izvesnog vremena, ipak se vratila kući u Vašington (engl. Washington, D.C.) i radila kancelarijski posao do 9-17 smatrajući da sledi put za koji smatra da bi trabalo da sledi. Uskoro shvata da je taj poziv nije za nju. Nakon odluke da krene sa pisanjem dala je otkaz i krenula na put. Vreme provodi u kampovanju sa beduinima ili paraglajdingu na Novom Zelandu. Pored toga što i sama živi punim životom na putu po svetu, ona ohrabruje i druge koji žele to isto.

Robert Schrader – veb sajt Leave Your Daily Hell

Robert Schrader

Robert je ostavio svoj “pravi posao” i rešio da putuje. Nakon preko 50 država i pet godina pokrenuo je svoj blog-vodič Ostavite svoj dnevni pakao. Blog koristi da inspiriše ljude, informiše ih, zabavi i ohradri svakog would-be-escape umetnika.

Njegov blog danas koristi preko 150.000 putnika mesečno i spada u najpopularnije svetske travel blogove. Kaže da je imao i malo sreće u svemu, ali da su težak rad sa isto takvim uslovima bili presudni u svemu što je postigao.

Put je uvek jedan i sve je na nama

Kao što sam na početku napisao, mnogo je lakše kada shvatimo da se za svoj uspeh jedino mi sami pitamo, ali smo jedino mi i odgovorni. Nikome, kao što ni Džodi, Lizi i Robertu, nije bilo lako da se opredeli za jedan put. Uvek je lakše raditi od 7 do 15, držati se aršina, biti dobar radnik i ne razmišljati o odgovornostima koje nose naši pretpostavljani, direktori i šefovi. Teško je postati svoj, voditi svoju firmu i biti odgovoran 365 dana u godini. Blog je firma, blogovanje je posao, koliko god ljudi tvrdili da je u pitanju zabava od 0-24. Biti bloger znači biti i direktor i zaposleni i odgovorni. Ako prihvatite ovo, znači da ste već na dobrom putu da ostavite svoj “pravi posao”. Srećno.