Недавно ме цимнуо Немања са једном симпатичном идејом – хтео би да направи кафу за девелопере. Иначе Немања прави две баш добре ИТ конференције, и на тим конференцијама је добио feedback од посетилаца који је био сличан feedback-у са свадби: каква била сарма, какво било печење односно у случају ИТ конференција: каква била кафа, какво било пиво.

У чему је фора са том кафом?

Па има их: јутарњи ритуал, рутина након ручка, енергија за добар дан, или једноставно, начин живота. Шољица кафе свакоме значи нешто, некоме више, или мање, али једно је сигурно, овај напитак је свима ушао у поре живота и чини саставни део живота већини људи током дана.

Није тајна да је ИТ индустрија једна од најпрофитабилнијих грана економије у свету, а поготово код нас последњих година. То је допринело да људи на нашим просторима повећају своје апетите али и истанчају чула укуса, мириса и додира.

Док је пиво већ добрано кренуло у крафт воде, па сада имамо сијасет домаћих занатских пивара, код пржионичара кафе, ситуација је мало другачија, пре свега зато што смо ми једна пивопијска земља, али и то се мења. А рекао бих да је томе допринео пораст животног стандарда одређеног слоја нашег друштва. Индустријска кафа, коју већина пије, полако бива замењена квалитетнијим зрнима кафе и то је нешто што ме прилично радује.

Шта је неки стандард?

Сада је већ постало скоро па нормално да се у кафетеријама тражи рецимо еспресо који долази из Бразила, Етиопије, Кеније… Док је до пре неколико година било незамисливо да у кафићима бирамо зрна од којих ће нам направити кафу, сада је то у одређеним кафетеријама свакоме доступно.

Док је по Европи постао стандард да се поред рецимо хране, сада и кафа поручује онлајн, то је код нас и даље на далеко примитивнијем нивоу, односно у 99% случајева, кафу можете попити једино у кафићима, а квалитетну светску кафу у још мањем броју кафетерија а чак и у специјализованим пржионицама, које се труде да свака шољица кафе буде спремљена од најквалитетнијих зрна.

Поменута ИТ индустрија је допринела да се поред кафића, квалитетна кафа заправо нађе и у кухињама ИТ компанија. Сада већина компанија има јако квалитетне еспресо или филтер апарате на којима се спрема и квалитетна кафа. Запослени у ИТ компанијама, већином програмери, сада су навикли да их сваког јутра сачека таква кафа којом ће започети дан. Негде се провлачи флоскула да програмери претварају кафу у програмерски код.

Кафка – програмерска кафа

GrowIT екипа која стоји иза најквалитетнијих ИТ догађаја на нашим просторима, одлучила је да покрене јединствен бренд програмерске кафе, Кафка. Како би спојили технологију са омиљеним напитком, а и како би унапредили тренутно стање поручивања кафе, у изради је платформа, преко које ће свако моћи да се претплати на одређене месечне килограме квалитетне кафе која им стиже на жељену адресу. На званичном сајту Кафке можете да се пријавите да први сазнате када ће кренути и званична продаја.

Док се прва програмерска кафа лагано кува, ево још једна мала кафе-анегдота – Један јако симпатичан Грк који је, по мени, један од бољих познавалаца кафе које сам упознао, се игром случаја заљубио баш у Београду и решио да се пресели овде и отвори кафетерију. Позивам вас да посетите његову кафетерију Addict и пробате зрна грчког пржионичара SapidCoffee како бисте полако навикавали непца на квалитетне укусе.

Ево пар слика са лансирања Кафке: