Хтео бих са вама да поделим неке анегдоте које се нама дешавају у раду са вебмастерима и власницима сајта. Серијал сам назвао “хостинг хорор” како бих скренуо пажњу на то шта и како не треба радити. 🙂 Наравно никада нећу открити имена клијената и немојте питати.

Ево једне приче:

Јавља се мали Мића власник једног блога, стучњак за одређена питања, познат и ангажован, а иначе нама врло симпатичан лик. Шаље нам тикет за подршку где каже како му повремено искаче “грешка 5xx” и добија обавештење о “508 Прекомерно искоришћење ресурса дељеног хостинга”. Ево примера како та страна изгледа:

508 Адриахост прекорачење ресурса

Наравно ми погледамо о чему се ради и закључимо да је до прекорачења лимита хостинга дошло од када је променио Вордпресову тему. Нова тема изгледа није добро написана, ни оптимизована, прави много упита у бази и практично три пута више оптерећује његов хостинг него претходна тема. Истовремено се десило да тих дана има неколико пута већу посету него обично због изласка чланка у новинама. Ми му то наравно пренесемо, уз савет да врати стару тему. Корисник међутим то одбије, јер је ову тему платио и хоће некако да покуша са постојећом темом. Ок, онда ми предложимо да пређе на већи хостинг пакет јер већ удара у лимите пакета који користи. Међутим он каже да ће да размисли и да му вероватно неће требати већи пакет јер је сада ударио у лимит зато што је његов чланак изашао у једним дневним новинама и да је то било сада и ко зна када ће бити поново, па му се вероватно не исплати.

Да ствар буде још гора, са тим власником сајта већ трећи пут имамо исти разговор те године.

Речник појмова – “мали Мића” је било који корисник хостинга важан или не важан, често јако способан али сасвим сигурно неискусан и тврдоглав.

Зашто постоје лимити на хостинг пакету?

Мале фирме и фирме које немају велику посету користе дељени (shared) хостинг. Велике фирме, новине и јако посећени сајтови користе dedicated сервере. Ми користимо cloud линукс технологију како би спречили да се на пример деси да неки корисник купи дељени хостинг и толико оптерети сервер да другим корисницима хостинг не ради како треба. Када се деси таква ситуација, хостинг удари у ограничење, а посетиоци сајта повремено угледају 5xx страну о прекорачењу лимита. То је добро за све кориснике, јер не дозвољавамо ни једном власнику хостинга да бахато узурпира цео сервер и да други имају проблем у раду свога сајта.

Cloud Линукс технологија

Неочекивани успех

10 дана касније, сасвим неочекивано се у свим медијима у Србији појављује једна вест и чланак на блогу малог Миће буде објављен на b92, блиц, курир, политици и још неким медијима. Наравно посета оде до космоса и налог поново удари у лимите. Да ствар буде још гора, све то се деси увече и мали Мића то примети тек сутрадан послеподне. Другим речима већина посетилаца сајта вероватно није могла да види сајт јер је добила “грешка 5о8 – прекорачење лимита хостинга”. Добијемо неколико тикета и пар позива у помоћ од корисника и питања ” да ли само сада можете нешто да превежете да ово ради, па после није важно…”.

Понудимо брзи прелазак на јачи пакет, али корисник одбије… и тако је мали Мића угушио свој успех јер није хтео да уложи у себе. Ко зна када ће Мића поново бити на свим насловним странама…

Кинеска пословица – “Припреми се за оно што желиш у животу”

Решење проблема:

Шта радити у случају да ваш сајт удара у ограничења? Прво и најјефтиније решење је да оптимизујете сајт. У поменутом случају, враћање на претходну тему би решило проблем. Други начин је ангажовати програмера који је у стању да оптимизује и прегледа код Вордпрес теме тако да се брзо и лако учитава без превише упита бази.

Друго решење је прелазак на dedicated сервер. Ово решење је доста скупље и има смисла за фирме и веће сајтове. Цена сервера почиње од рецимо 65 евра месечно али је то само цена закупа сервера. Тај сервер треба конфигурисати и одржавати за шта вам треба запослен човек који то уме да ради или да ангажујете некога споља за то – што је трошак од рецимо 150 евра месечно. Адриахост код закупа сервера ради бесплатну иницијалну конфигурацију сервера, а одржавање наплаћујемо од 50-100 евра месечно ако немате свог човека за то. Другим речима годишњи трошак сервера је од 1200-3000 евра годишње. Ово реално није нека велика цифра за већину корисника јер су приходи који остварују преко веба далеко већи. Предност сервера је што за 10x већу цену добијате 1000x јаче хостинг окружење, које је сигурније и боље се може конфигурисати него shared хостинг.

Треће, средње решење је нешто између shared хостинга и dedicated сервера. Адриахост је направио Grizzly хостинг пакете за захтевне кориснике који имају веће оптерећење или јаку посећеност сајта. Постоје два пакета Grizzly-a (350 евра +пдв годишње) и Grizzly pro (700 евра +пдв годишње). Цена је формирана тако да се налази на пола пута до годишње цене сервера и за ове пакете није потребно одржавање. Пакети су 20-50x јачи од најачег Business Plus пакета. Ипак, свакако нису јачи од сервер решења.

Дакле није проблем, решења постоје. Проблем настаје само када неко мисли да за 2 до 12 евра месечно колико коштају наши shared хостинг пакети може да “провуче” сајт који би реално требао да се налази на dedicated серверу. Ето, то је један од квалитета adriahost.rs јер гарантује мањим корисницима да им велики корисници неће појести ресурсе на њихову штету.

То је моја анегдота за данас. Пријатан дан.