Na aukciji se pojavi kratak domen, lako se pamti i postoji već desetak godina. Ima stare linkove, ponekog posetioca i naziv koji bi lepo stao na vizitkartu. Deluje kao da je neko drugi već uradio teži deo posla, a vama ostaje samo da ga kupite i postavite novi sajt.

Međutim, domen nije prazan lokal iz kojeg se prethodni stanar iselio i odneo sve stvari. Istorija ostaje. Sa dobrim imenom možete dobiti i stare spam kampanje, sumnjive linkove, lošu reputaciju imejla ili posetioce koji na toj adresi očekuju nešto sasvim drugo. Ponekad dobijete i mnogo ozbiljniji problem.

Istraživanje kompanije Infoblox pokazalo je da se svakog dana registruje oko 65.000 takozvanih „dropcatch“ domena — adresa koje neko preuzme čim prethodnom vlasniku istekne registracija. Većina kupaca, naravno, nisu kriminalci. Ali upravo su stari domeni postali korisna sirovina za prevare, ilegalni striming, kockanje i širenje malvera.

Šta se zapravo kupuje?

Na prvi pogled kupujete samo naziv. U stvarnosti kupujete i godine postojanja, linkove sa drugih sajtova, preostalu posetu i poverenje koje je domen ranije stekao kod ljudi, pretraživača i pojedinih bezbednosnih sistema.

Tu počinje zanimljiviji deo priče. Infoblox je opisao grupu Sable Squirrel koja kontroliše više od 10.000 domena. Istraživači su za približno 160 pojedinačnih kupovina potvrdili trošak veći od 430.000 dolara, dok su ukupno ulaganje u istekle domene procenili na više od sedam miliona dolara. Među kupljenim adresama bilo je i onih koje su ranije pripadale stvarnim firmama, medijima i dobrotvornim organizacijama.

Zašto bi neko toliko platio tuđi stari domen? Zato što poznata ili uverljiva adresa kod posetioca ne pali odmah crvenu lampicu. Ni automatizovani sistemi ne moraju odmah da je prepoznaju kao opasnu, jer iza nje stoji duga i nekada sasvim pristojna istorija. U ovom slučaju više od 31.000 uzoraka malvera povezano je sa domenima koje kontroliše ista grupa. Neke adrese su običnim posetiocima prikazivale sajt za gledanje fudbala, dok su zaraženim računarima služile za komunikaciju sa napadačima.

Možete biti pošten kupac i ipak naslediti problem

Recimo da ste pronašli odličan naziv za novu prodavnicu. Nemate lošu nameru, ne planirate nikakvu prevaru i privukla vas je moguća SEO vrednost domena. To, nažalost, ne znači da počinjete od nule.

Prethodni vlasnik je možda slao spam, prodavao sumnjivu robu, objavljivao piratski sadržaj ili širio štetan softver. Domen zbog toga može biti na crnim listama, imati gomilu bezvrednih povratnih linkova ili privlačiti publiku koja nema nikakve veze sa vašim poslom. Stari DNS zapisi i zaboravljene veze sa servisima koji više ne postoje otvaraju još jedan skup problema.

Posledice se često vide tek kada novi sajt počne da radi: poruke završavaju u neželjenoj pošti, oglasna platforma odbija adresu, antivirus prijavljuje stranicu ili kupci nailaze na stara upozorenja. Tada povoljna kupovina odjednom više nije tako povoljna.

Sedam provera pre nego što ponudite novac

1. Pogledajte šta je nekada bilo na sajtu. Otvorite Wayback Machine i pregledajte više snimaka iz različitih godina. Jedna uredna verzija nije dovoljna: domen je mogao nekoliko puta da promeni vlasnika i namenu.

2. Proverite bezbednosnu reputaciju. Pretražite adresu pomoću Google Safe Browsing provere, VirusTotala i Spamhaus Reputation Checkera. Čist rezultat nije apsolutna garancija, ali upozorenje jeste dobar razlog da zastanete.

3. Ne brojite samo povratne linkove. Pogledajte odakle dolaze. Ako većina vodi sa stranica o kockanju, pirateriji, lekovima ili sumnjivim preuzimanjima, navodna SEO prednost lako postaje teret.

4. Proverite istoriju registracije i DNS-a. ICANN Lookup prikazuje aktuelne podatke, dok servisi za DNS istoriju mogu otkriti ranije servere, MX zapise i promene infrastrukture. Česte promene nisu dokaz prevare, ali traže objašnjenje.

5. Pretražite sam naziv domena. Stavite ga pod navodnike, a zatim dodajte reči „scam“, „spam“, „malware“, „review“ i „complaint“. Pretražite i nekadašnji naziv firme ili brenda. Pet minuta ovde može uštedeti nedelje čišćenja reputacije.

6. Ne plaćajte starost kao da je garancija. Stariji domen nije automatski bolji. Ako su ranija tema i publika potpuno različite od vašeg projekta, stari linkovi i poseta možda ne vrede gotovo ništa.

7. Posle kupovine sve podesite iz početka. Napravite čistu DNS zonu, uklonite nepotrebne zapise i pravilno postavite SPF, DKIM i DMARC. Pratite isporuku imejla i nemojte kopirati staru konfiguraciju samo zato što je već tu.

Kada istekli domen ipak vredi kupiti?

Istekli domen može biti odlična kupovina kada je naziv zaista dobar, istorija čista, a ranija tema bliska novom projektu. Kvalitetni prirodni linkovi, relevantna publika i jasan poslovni razlog za preuzimanje mogu opravdati cenu.

Ali u računicu ne ulazi samo iznos na aukciji. Dodajte vreme za proveru, moguće čišćenje reputacije, probleme sa imejlom i rizik da stare asocijacije pređu na novi brend. Najjednostavnije pravilo glasi: ne kupujte autoritet na neviđeno. Prvo utvrdite kako je taj domen stekao ugled, ko ga je ranije koristio i šta se za njegovim imenom još vuče po internetu.