На аукцији се појави кратак домен, лако се памти и постоји већ десетак година. Има старе линкове, понеког посетиоца и назив који би лепо стао на визиткарту. Делује као да је неко други већ урадио тежи део посла, а вама остаје само да га купите и поставите нови сајт.

Међутим, домен није празан локал из којег се претходни станар иселио и однео све ствари. Историја остаје. Са добрим именом можете добити и старе спам кампање, сумњиве линкове, лошу репутацију имејла или посетиоце који на тој адреси очекују нешто сасвим друго. Понекад добијете и много озбиљнији проблем.

Истраживање компаније Infoblox показало је да се сваког дана региструје око 65.000 такозваних „dropcatch“ домена — адреса које неко преузме чим претходном власнику истекне регистрација. Већина купаца, наравно, нису криминалци. Али управо су стари домени постали корисна сировина за преваре, нелегални стриминг, коцкање и ширење малвера.

Шта се заправо купује?

На први поглед купујете само назив. У стварности купујете и године постојања, линкове са других сајтова, преосталу посету и поверење које је домен раније стекао код људи, претраживача и појединих безбедносних система.

Ту почиње занимљивији део приче. Infoblox је описао групу Sable Squirrel која контролише више од 10.000 домена. Истраживачи су за приближно 160 појединачних куповина потврдили трошак већи од 430.000 долара, док су укупно улагање у истекле домене проценили на више од седам милиона долара. Међу купљеним адресама било је и оних које су раније припадале стварним фирмама, медијима и добротворним организацијама.

Зашто би неко толико платио туђи стари домен? Зато што позната или уверљива адреса код посетиоца не пали одмах црвену лампицу. Ни аутоматизовани системи не морају одмах да је препознају као опасну, јер иза ње стоји дуга и некада сасвим пристојна историја. У овом случају више од 31.000 узорака малвера повезано је са доменима које контролише иста група. Неке адресе су обичним посетиоцима приказивале сајт за гледање фудбала, док су зараженим рачунарима служиле за комуникацију са нападачима.

Можете бити поштен купац и ипак наследити проблем

Рецимо да сте пронашли одличан назив за нову продавницу. Немате лошу намеру, не планирате никакву превару и привукла вас је могућа SEO вредност домена. То, нажалост, не значи да почињете од нуле.

Претходни власник је можда слао спам, продавао сумњиву робу, објављивао пиратски садржај или ширио штетан софтвер. Домен због тога може бити на црним листама, имати гомилу безвредних повратних линкова или привлачити публику која нема никакве везе са вашим послом. Стари DNS записи и заборављене везе са сервисима који више не постоје отварају још један скуп проблема.

Последице се често виде тек када нови сајт почне да ради: поруке завршавају у нежељеној пошти, огласна платформа одбија адресу, антивирус пријављује страницу или купци наилазе на стара упозорења. Тада повољна куповина одједном више није тако повољна.

Седам провера пре него што понудите новац

1. Погледајте шта је некада било на сајту. Отворите Wayback Machine и прегледајте више снимака из различитих година. Једна уредна верзија није довољна: домен је могао неколико пута да промени власника и намену.

2. Проверите безбедносну репутацију. Претражите адресу помоћу Google Safe Browsing провере, VirusTotal-а и Spamhaus Reputation Checker-а. Чист резултат није апсолутна гаранција, али упозорење јесте добар разлог да застанете.

3. Не бројте само повратне линкове. Погледајте одакле долазе. Ако већина води са страница о коцкању, пиратерији, лековима или сумњивим преузимањима, наводна SEO предност лако постаје терет.

4. Проверите историју регистрације и DNS-а. ICANN Lookup приказује актуелне податке, док сервиси за DNS историју могу открити раније сервере, MX записе и промене инфраструктуре. Честе промене нису доказ преваре, али траже објашњење.

5. Претражите сам назив домена. Ставите га под наводнике, а затим додајте речи „scam“, „spam“, „malware“, „review“ и „complaint“. Претражите и некадашњи назив фирме или бренда. Пет минута овде може уштедети недеље чишћења репутације.

6. Не плаћајте старост као да је гаранција. Старији домен није аутоматски бољи. Ако су ранија тема и публика потпуно различите од вашег пројекта, стари линкови и посета можда не вреде готово ништа.

7. После куповине све подесите из почетка. Направите чисту DNS зону, уклоните непотребне записе и правилно поставите SPF, DKIM и DMARC. Пратите испоруку имејла и немојте копирати стару конфигурацију само зато што је већ ту.

Када истекли домен ипак вреди купити?

Истекли домен може бити одлична куповина када је назив заиста добар, историја чиста, а ранија тема блиска новом пројекту. Квалитетни природни линкови, релевантна публика и јасан пословни разлог за преузимање могу оправдати цену.

Али у рачуницу не улази само износ на аукцији. Додајте време за проверу, могуће чишћење репутације, проблеме са имејлом и ризик да старе асоцијације пређу на нови бренд. Најједноставније правило гласи: не купујте ауторитет на невиђено. Прво утврдите како је тај домен стекао углед, ко га је раније користио и шта се за његовим именом још вуче по интернету.